Šta je to vršnjačko nasilje

Prema definiciji koju je naveo doc dr Jovana Škorić, koordinator istraživačkog tima Centra za nestalu i zlostavljanu decu: Vršnjačko nasilje jeste pojava koja postoji u čitavom svetu i predstavlja vrlo izazovan i relativno nov domen naučnog izučavanja. Još uvek nema opšteprihvaćenih definicija, kao što nema ni univerzalno prihvaćenog načina njegovog merenja. S obzirom na to da veliki broj dece doživljava traumatična iskustva prilikom uznemiravanja od strane vršnjaka, to znači da ona učestvuju u raznim oblicima ispoljavanja agresivnosti i da je jedino pitanje sa koje strane i u kojoj meri. Zapravo, u pitanju je skup interpersonalnih ponašanja koja se tek od relativno nedavno shvataju kao društveni problem, jer su se u nekim periodima posmatrana čak i kao nešto pozitivno, korisno i nužno ili u najmanju ruku kao nešto što nije loše.

U maju mesecu 2023. godone celu naciju je šokiralo masovno ubijanje dece u osnovnoj školi u Beogradu “Vladislav Ribnikar” gde je drug iz odeljenja usmrtio i ranio veliki broj svojih drugara i vršnjaka, a da niko nije preventivno reagovao. Ovaj masakr je prevazišao sve dotadašnje primere vršnjačkog nasilja i još uvek nije u potpunosti razrešen motiv ovog zločina.

Organizacija Zaustavljači zločina nudi rešenje kojim svaki učenik, nastavnik ili vannastavno osoblje u školi može da reaguje i signalizira na problem, pre nego što do njega dođe. Upotrebom naše aplikacija za mobilni telefon možete biti upravo ona osoba koja je sprečila novi zločin u našim školama.

Isto tako, svako ko primeti da vršnjaci primenjuju bilo koji oblik pritiska i sile, u bilo kom obliku (fizičkom ili psihičkom), protiv svojih drugara, na ulici, u prevozu, putem elektronskih uredjaja (mobilnog telefona ili računara), mogu da tako nešto prijave i preventivno deluju na zločin koji potencijalno može da izrodi takvo ponašanje, ali i da zaštite žrtvu vršnjačkog nasilja.

O nestaloj deci

Problem nestale dece je značajan problem u savremenom svetu. Žrtve su deca i roditelji bez obzira na uzrast dece. Ovaj problem u Srbiji postoji odavno, igrani film “Jaguarov skok“ iz 1984. godine pokriva ovu tematiku.

U Srbiji je u javnosti prisutan i problem nestalih beba iz porodlišta gde se prijave za krađu tek rođene dece roditelji podnose još od pedesetih godina prošlog veka. Po podacima udruženja Nestale bebe Beograda, procena je da je do današnjih dana prijavljeno više od 20.000 slučajeva. Zbog svega ovoga država Srbije je 2020. godine donela Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2020). Kako se u članu 2 ovog zakona navodi, cilj ovog zakona je i izvršenje obaveze Republike Srbije iz presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Jovanović protiv Srbije (broj predstavke 21794/09) i utvrđivanja istine o sudbini i statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji. Članom 6 ovog zakona definisano je da Istražne radnje u postupku, na zahtev suda, sprovode posebno obučeni policijski službenici kriminalističke policije. Istim zakonom, u članu 29 obavezuje se Vlada Republike Srbije, da u roku od 30 dana od dana početka primene zakona, obrazuje Komisiju za prikupljanje činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji. Mešovita komisija koja će vršiti istrage u slučajevima nestalih beba, četiri meseca posle osnivanja, počela je sa radom još 11. 06. 2018.

U Srbiji je primetno da postoje pojave kidnapovanja i nestanka dece na javnim mestima od strane različitog profila izvršilaca. Izvršioci su najčešće pedofili i organizatori dečije pornografije i zbog toga je važno da građani učestvuju u rasvetljavanju i prijavljivanju ovakvih zločina. Vrlo često žrtve su deca koja su već fizički zlostavljana u svom okruženju, a predatori su osobe koje su im prišle direktno ili putem interneta. Prema podacima Centra za nestalu i zlostavljanu decu, 2023. godine je u Srbiji nestalo 1525 dece, a pronađeno 1510, što znači da 15 porodica još uvek traga za svojim najdražima. Ovo je porast u odnosu na 2022. godinu kada je broj dece koja nisu pronađena iznosio 5. Najčešći uzroci nestanka u našoj zemlji su samoinicijativno bežanje od kuće ili iz ustanove socijalne zaštite zbog različitih razloga, kao što su mentalno zdravlje, zlostavljanje, pogotovo seksualno, neuspeh u školi ili ljubavni problemi. Ređi uzroci nestanka su otmice, bilo roditeljske ili od strane nepoznatih osoba, koje takođe mogu predstavljati ozbiljnu opasnost po život deteta​. Ono što zabrinjava je da je ukupan broj nestale dece u stalnom porastu od 2020, godine, prema podacima Centra za nestalu i zlostavljanu decu, koji su prisutni u medijima.

Naš cilj je da sprečimo zločine nad decom i da sva nestala deca budu pronađena. Naše rešenje je tu da dopuni spektar aktivnosti koje sprovode državni organi i organizacije poput sistema Pronađi me.

Prema podacima američkog Stejt departmenta o trafikingu u Srbiji za 2022. godinu, od 58 identifikovanih žrtava 12 su bili dečaci, a 24 devojčice. Ovo pokazuje da su i dečaci i devojčice žrtve koje su identifikovane u trafikingu gde najčeće završavaju nestala deca. Pored ovoga, deo njih bude ubijen, a deo eksploatisan od strane pedofislik zločinaca.

Prema svedočenjima pripadnika Vojne policije KFOR na Kosovu i Metohiji je takođe zabeleženo nasilje nad albanskom decom i njihovo nasilno kidnapovanje, koje sprovode kriminalne grupe koje se bave ilegalnom trgovinom ljudskih organa. Ovo je vrlo zabrinjavajuće, kada se uzme u obzir zavet ćutanja koji postoji unutar ove etničke grupe na Kosovu i Metohiji.

25. maj je definisan kao Međunarodni Dan nestale dece.

Prijavite nasilje nad decom uz pomoć naše aplikacije za mobilni telefon. Vi ili vaša komšinica, drugarica ili prijatelj od poverenja možete da prekinete lanac nasilja. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u svojim članovima 83, 85 i 86 jasno definiše kako se i na koji način sprovode vaspitno-disciplinske mere, ulogu i odgovornost direktora škole u celom procesu, što daje i jasnu mogućnost za upotrebu naše aplikacija kao rešenja za suzbijanje vršnjačkog nasilja.

Ukoliko koristite našu aplikaciju, tu prijavu dostavljamo nadležnom državnom organu (policiji ili tužilaštvu), a oni onda po našoj prijavi odlučuje kako će nastaviti postupak. Ovo može biti teška odluka jer se građani boje još većeg nasilja prema žrtvi ili odmazde ukoliko se radi o maloj sredini. Upravo iz tog razloga mi smo razvili sistem stroge anonimnosti i sve prijave su 100% anonimne, a mi na osnovu višedecenijskog iskustva preusmeravamo i preuzimamo na sebe da nadležni državni odrgani dobiju sve potrebne informacije od vas.

Organizacija Zaustavljači zločina ima saradnju sa kompanijom SafeGuard Sistems Inc. zahvaljujući kojoj je razvila aplikaciju TCI Tips za mobilne telefone. Zahvaljujući ovome građani mogu podneti sigurne i anonimne prijave, koje dolaze do državnih organa, tužilaštva i policije, bez straha od mogućnosti da se sazna njihov identitet. Kada građani podnesu prijavu, dodeljuju im se ID i lozinka, što im omogućava da prate i, dodatno podnesu podatke neophodne za istragu protiv počinilaca zločina.

Naša aplikacija nudi dvosmerni dijalog, uključujući mogućnost razgovora uživo,sa našim operativnim centrom i omogućava građanima da otpremaju slike, kao i video zapise. TCI je dostupan za Apple i Android uređaje.

Saznajte više o našoj aplikaciji i pronađite druge resurse.